Претражи овај блог

понедељак, 24. април 2017.

The Versatile Blogger Award - kad blogeri čitaju druge blogere

priznajem, ima lepših, ali moja slika se ovakva izrodila iz tri klika
Juče Pre nekoliko dana pročitala sam Milenin tekst (da, ko o čemu, ja o Mami iz magareće klupe - malo zato što smo drugarice, malo zato što smo koleginice, a mnogo zato što volim šta ona piskara) i otkrila da me spominje. Kako voli da me čita, između ostalih blogera. Naime, u pitanju je vrlo lepa zamisao da svaki bloger koji je nominovan se:
1. zahvali osobi koja ju je nominovala
2. okači sliku ove nagrade
3. napiše nešto o sebi (sedam stvari)
4. nominuje druge blogere (najviše 15), odnosno preporuči neki blog.

I to je, koliko me sećanje služi, to.

Elem, pošto sam u škripcu s vremenom, kao i svi, i kao i uvek, vrlo ću biti kratka.

Prvo, hvala, Milena, što si me nominovala.

Drugo, evo slike gore (nisam znala smem li da kradem tuđu, pa sma nabrzaka napravila svoju)

Treće:
Činjenice o meni:
1. nikada mi nije dosadno
2. brbljiva (hm, neki bi rekli i previše, naročito moj muž, ali ja mislim da bih mogla i više kad bih se skroz opustila)
3. dobra(onamerna) (hm, to je onaj momenat kad kažu: mnogo sam dobar i znam da mi to ne valja; a ja kažem: mnogo sam dobra i mislim da baš valja biti takav )
4. brzopleta (kad ti je jezik brži od pameti, ili što bi moja baka rekla: idu usta osim tebe)
5. mnogo volim da jedem kuvani kukuruz
6. plašim se visine (iako sam želela da budem stjuardesa)
7. obožavam da idem na koncerte.

Četvrto:
Ko zna koliko ima blogera koje još nisam otkrila. Ili koje neću spomenuti jer sam, kao što rekoh, brzopleta. Ali ovo su neki na čiji link volim da kliknem kad se pojavi novi post:
Kata Granata
Mecečeva deca
Već pomenuta Mama iz magareće klupe
Novopečena draga Jovana Budima
Jelena Pantić
Aleksandra Birta
Čarapice 
Mama na ćoše
Mamin svet
Skitarnik
Mamino vreme

среда, 05. април 2017.

Zašto volim bespelenaštvo (EC)

Juče Pre neki dan smo imali prvi sastanak u Američkom kutku na temu bespelenaštva. Zamisao je da se jednom mesečno okupljaju mame koje praktikuju bespelenaštvo kako bi mogle da razmene iskustvo. Naravno, uvek je dobrodošla i neka (buduća) mama ili zainteresovni tata koji bi, eto, iz prve ruke mogli da čuju kako to izgleda u praksi. Za one koji nisu upoznati sa bespelenaštvom, evo i teksta.
 
Tema ovog druženja bila je Zašto volim bespelenaštvo.  Bilo je nekoliko mama koje već komuniciraju s bebom o nuždi, kao i nekoliko zainteresovanih da čuju kako to druge mame rade i zašto.
Razloga je zaista mnogo, ali ovih sedam pet bih izdvojila kao najčešće zašto se mame opredeljuju za bespelenaštvo.



1. Čistoća je pola zdravlja
Da se razumemo, nismo mi sad mame opterećene čistoćom. Nijedna mama ne voli da joj dete bude ukakano do leđa, niti joj se svaki put mili da ga briše, zapira i presvlači celog. Da dodamo tome da je, naročito devojčicama, jako teško očistiti predeo genitalija i da je nekad potrebno pravo umeće da beba ponovo bude čista kao pre obavljanja nužde. Zato je mnogo čistije (i praktičnije) da mama, kada vidi da beba želi da kaki (a retko koja mama ne zna izraz lica bebe koja je koncentrisana na kakenje), ponudi bebu da kaki van pelene (u nošu, lavor, lavabo, ve-ce šolju), potom joj samo obriše guzu ili je opere ako je u kupatilu (krema nije neophodna za bebe koje ne kake u pelenu), i na kraju joj vrati pelenu kao zaštitu.
Da, pelene mogu biti tu, ali ne kao mesto gde beba treba da piški i kaki, već kao bekap ako ste propustili signal, niste bili u mogućnosti da joj ponudite i sl. Što se tiče zdravlja: bebe koje ne koriste pelene kao mesto za obavljanje nužde nemaju problem sa ojedom, imaju manje problema sa urinarnim infekcijama, kandidom, zatvorom...

2. Nepodnošljiva lakoća EC-janja
Za EC nisu potrebni dodatni napor i vreme, kao što se naizgled čini. Zaista je lakše ponuditi dete da kaki van pelene, nego ga posle presvlačiti (naročito kad je reč o gorepomenutom primeru kakenja do pola leđa). Ne treba EC da postane celodnevna preokupacija, već samo jedna od stvari koje radite usput, poput presvlačenja, hranjenja, uspavljivanja.
  
Sa sajta: http://crunchymomu.blogspot.rs
3. Manje pelena, manje pelena
Za mame koje koriste jednokratne, to znači da će manje pelena potrošiti (dakle i manje novca), kao i da će manje smeća napraviti (ne zaboravimo da je potrebno oko 500 godina da se razgradi jedna pelena, a beba prosečno potroši oko 5.000 pelena)
Za mame koje koriste pamučne, to znači da će imati manje pelena za pranje (odlaganje, sušenje, peglanje - ako uopšte pegla).
Ovde možete pogledati video o tome zašto su se neke mame odučile da koriste pamučne pelene. 


4.  Beba je manje nervozna i plačljiva
Milena nudi Lava
O ovome nismo previše pričali ali mislim da je mnogo važno. Bebe, dok ne nauče da pričaju, svoje poruke saopštavaju plačem. Mama vremenom nauči da razazna kada plače jer je sanjiva, kada zbog gladi, a kada zato što je nervozna. Nekada se dogodi da beba krene da kenjka i vi ne znate šta je s njom jer je i naspavana i nahranjena, i nije pretopljena, a ni razgolićena. Još vam može pasti na pamet da je razmažena. E pa mame koje se između svih tih ostalih stvari zapitaju i da li se bebi možda kaki ili piški, ponude bebu, ona obavi i prestane da kenjka. A vi ste zadovoljni što ste još više upoznali bebine potrebe.
Bebe nekad kenjkaju i nervozne su jer imaju problem s gasovima ili tvrdom stolicom i onda mame spontano počnu da nude bebi da kaki van pelene Mnogo je lakše bebi da se olakša kad je u uspravnom položaju, savijenih nogu, bez pelene, nego ležeći ili sedeći. Logično, zar ne?


5. Nema odvikavanja od pelena
Iz prostog razloga što beba, iako je nosila pelene, nikad nije naučila da se u pelenu obavlja nužda, već van nje. Nije potrebno učiti dete da se ne kaki i piški u pelenu, već u nošu (koju neka deca pre tog dana nisu ni koristila). Roditelji koji su rano uveli nošu odluče da detetu skinu pelenu kada procene da im više ne treba kao bekap (jer većinu vremena uspeju da isprate bebinu nuždu) ili sačekaju da prohoda i osamostali se da samo može da ode do noše i piški i kaki (između 12 i 18 meseci).

среда, 29. март 2017.

Pet caka za opuštenije jutro s decom

Moram priznati da nisam imala nameru da pišem o opuštenim jutrima, već kako efikasno i brzo spremiti decu za izlazak napolje. Da Mileni kažem kako ja to super radim i uspeva mi (jer ne bi stalo sve u komentaru na post). I pisala sam i pisala. Onda sam u jednom trenutku skopčala da imam duplo manje dece i sigurno da ću lakše i brže izaći napolje nego ona. I brisala sam i brisala sam. Ne vredi, ne mogu da se pravim pametna (dok ne rodim bar još dvoje). A i ne želim da mi neko kaže: Blago tebi.
Ali sam u međuvremenu shvatila da mogu malo da se pravim pametna u odnosu na sebe pre. Kakva sam bila. I da se pohvalim kako sam napredovala.
Naime, imam mnogo opuštena jutra s decom. Koja nisu uvek bila takva. Nekako sam uvek s njima žurila nekud, naročito ujutru u vrtić. Budile smo se knap, stizale u vrtić knap ili koji minut posle knapa. Već godinama smišljam kako da nam jutra budu što opuštenija (čitaj: bez tenzije, požurkivanja, vikanja). Da, godine su u pitanju. Nešto mi je predložila komšinica , nečeg su se deca dosetila , nešto sam i ja prokljuvila. Uporedite nekadašnje planiranje (bolje reći zamišljanje) jutra i današnje, kao i kako su nekada izgledala naša jutra a kako su danas opuštena.  

Kako sam nekada zamišljala jutro:
Buđenje u pola osam. Da se deca lepo naspavaju.
Živimo pet minuta od vrtića, znači imamo čitavih 25 da piške (po minut), operu zube (po dva minuta), pogledaju šestominutni crtani u pidžamici i da se lepo obuku i obuju (ne bi trebalo da im treba više od preostalih 15) i onda veselo odskakućemo do vrtića tačno kad deca kreću na doručak u osam.  

A kako je naše jutro zapravo izgledalo:
Budim ih u pola osam: devojčice, buđenje! Naravno da traže još samo pet minuta. Znajući koliko je slatko kad ti dopuste još tih pet minuta, izlazim iz sobe misleći koliko sam mnogo gotivna keva što im poklanjam još tih pet minuta najslađeg sna. Posle tri minuta (šta znaju deca koliko je prošlo) otkrivam ih i počinjem da gunđam da ustanu odmah jer (ćemo zakasniti) neće stići da pogledaju crtani. Izlazim iz sobe misleći kako sam najgora keva na svetu jer budim decu gunđanjem.
U kupatilu ne mogu da jednostavno operu zube i piške, već su to rasprave čija je četkica za zube lepša, kukanje što ova druga neće da joj doda ve-ce papir, traženje četke za kosu koja se negde zagubila, pa se kupatilo otegne na pet do deset minuta. Već vidim da ćemo zakasniti i govorim da bolje da tog dana ne pogledaju crtani da bismo mogle da cvrkućemo laganini do vrtića. Jednoglasno protestuju: moooolim te, mama, hoćemo crtani. Dobro, obući ću vas ja dok gledate pa ćemo stići. Usred epizode, Marta neće tu haljinu (o ne, zaboravila sam da uračunam 10 minuta za biranje i predomišljanje šta će obući), nego neku drugu (koja je naravno na pranju). Kreće šizenje. Gala se buni što ne čuje crtani od sestre vrištaline. Gasim TV. Za kaznu (a i mnogo mi je to buke) i cupkam kod vrata vičući po deseti put: zakasnićemo!
Obe me gledaju besne. Jedna što nema suknju, druga što nije odgledala crtani. I ja sebe pogledam u ogledalu, takođe besna na sebe što sam toliko popustljiva i neorganizovana. Sve tri smrknute izlazimo iz zgrade, trčećim hodom dolazimo do vrtića. Deca su već u trpezariji. Marta već plače s vrata što su počeli bez nje da jedu. A ja se jedem što smo opet, po stoti put, imale napeto jutro. (Ono kad ti dođe da odeš na produženi vikend bez dece da napiniš baterije za nova jutra)

Kako sada (iskusno) razmišljam:
Buđenje u 10 do sedam. U sedam su u kupatilu. Neka se zadrže i deset minuta, nije problem. Potom crtani deset (nekad ume da se izgubi daljinski, zezne premotavanje i sl, pa računam koji minut više). Pa oblačenje deset, opušteno. I opet nam ostaje još 20 za razne nepredviđene stvari poput traženje BAŠ TE šnalice, prosipanja vode po majici i presvlačenja i sl.   
Kako sada izgleda naše jutro:
Budim ih u 10 do sedam. Naravno da traže još samo pet minuta. Znajući koliko je to slatko kad ti dopuste tih pet minuta, izlazim iz sobe misleći kako sam mnogo gotivna keva što im poklanjam još tih pet minuta najslađeg sna. Vraćam se posle pet minuta i još pet ležim između njih budeći ih na različite načine: od mirisanja, golicanja, šaputanja. Hm, mnogo lepše od zvocanja! I ustaju s osmehom.
Potom odlaze do kupatila gde jedna pere zube dok druga piški. Nema svađe jer nismo u žurbi i panici. Gala nam često ispriča svoj san dok piški a Marta je sluša dok pere zube. Ako i traže nešto duže ve-ce papir ili moraju da ribaju četkicu za zube koja im je ispala na pod, nije problem jer: ne žurimo.
Potom na putu od kupatila do dnevne sobe uzimaju sa police - pazite sad - uveče pripremljene stvari! Eureka! (Gala predložila onomad. Ne znam kako to ranije nisam radila. Pa i sama sam uveče uvek pripremala sebi šta ću narednog dana za školu obući, ali izgleda da obožavam da se (m)učim na svojim greškama.) Oblače se za pet minuta.
Da, prvo oblačenje pa crtani. Zašto? Iz mnogo jednostavnog razloga što imaju motiv da se što pre obuku da bi mogle da gledaju crtani, plus što su spremne za polazak i usred crtanog ako je vreme za pokret. Mada obično bude vremena na pretek.
Krećemo 15 minuta pre nego što treba da smo u vrtiću. Marta kaže moramo da je sačekamo da nađe Lusi (kucu koju nosi u vrtić), nema problema. Ili Gala se setila da nije ponela slikovnicu a dogovorila se s drugaricama da će se menjati sličica. Umesto: hajde, hajde, požuri, ili ne možemo sad da tražimo, sledi: hajde, vidi gde je, hoćeš da pogledamo zajedno?
Potom silazimo polako niz stepenice. Pevušimo na putu do vrtića pesmice. Stižemo i vidimo da su deca u sobi i spremaju se da krenu na doručak. Napravimo kikicu natenane dok čekamo da krenu u trpezariju. Cmoknemo se. Potom silazim drugoj da napravim kikicu i cmoknem je. A da nisam ni pogledala na sat.

 Suma sumarum:
Pet caka za opuštenije jutro s decom:
 
1. Ustanite čak pola sata ranije nego ste to radili do sada. Može vam se činiti mnogo, ali zaista se pola sata duže sna ne može porediti sa opuštenim jutrom koje i dete i vi dobijate.
2. Budite dete na neki kreativan i simpatičan, dečji način. Nije isto kada vas neko probudi rečenicom: Hajde, vreme je za ustajanje i Hajde da čujem šta ste sanjali ili Hajde, napolju sija sunce i miriše proleće.
3. Neka dete uveče pripremi šta će obući sledećeg jutra.  Ili ako mu vi prepremate, učinite to uveče da ne biste ujutru lupali glavu gde je druga čarapa i ima li čistu trenericu.
4. Ako dete ujutru gleda crtani, neka se pre toga obuče. Jer će brže to uraditi nego posle crtanog, a i spremno je onda za pokret kad dođe vreme.
5. Nema pete cake, ali kakav bi to naslov bio Četiri cake za opuštenije jutro s decom?!

Šalu na stranu, ima još mnogo stvari koje možete raditi da vam jutro bude opuštenije, ali nećemo u sitna crevca, a i volela bih da čujem imate li vi neke predloge.