Претражи овај блог

петак, 13. октобар 2017.

Umemo li da odgajamo svoje bebe i kojim metodama se služimo

Malopre sam pogledala prvu epizodu dokumentarne serije Bringing up Baby o najuticajnijim metodama odgoja beba. Stilova roditeljstva postoji mnogo, kao i stručnjaka koji pišu o tome, međutim, izdvojile su se tri knjige koje su u 20. veku najviše uticale na roditelje i na način na koji odgajaju svoju decu.
Izvor: Youtube.com
Već kad počnete da gledate, bude vam jasno koji vam stil najviše odgovara. A potom, dok gledate, sve više se oduševljavate pristupom koji ste odabrali. Naravno, ako ste odabrali ono što vam leži.
Kažem AKO jer mnogi roditelji rade mnoge stvari a da i sami ne znaju zašto. Najčešće je to zato što im je to rekao neko iz okoline, ili zato što je slučajno neka knjiga o odgoju dece došla do njih, ili zato što su njih tako odgajali. 
Pa se tako često dešava da mama pati što joj beba plače a opet čeka da prođe još 45 minuta kako bi ga nahranila.
Pa se tako često dešava da se tata preznojava što mu beba plače u drugoj sobi a, opet, ne uzima je jer misli da će je razmaziti.
Pa se tako često dešava da se baba nervira što beba spava s mamom i tatom u krevetu jer kasnije neće umeti sama da spava.
Pa se, nažalost, često dešava da odgajamo decu kako drugi misle da treba a da toga nismo ni svesni. 
Naime, ako budete pogledali seriju, biće vam mnogo jasnije koliko se ti pravci odgajanja dece razlikuju. Videćete kako se osećaju roditelji dok praktikuju metodu koju su odabrali (serija prati šest porodica: svaka metoda ima po dve porodice koje je praktikuju), kako reaguju bebe na metode koje su im zapale i kako se posle šest nedelja ovog eksperimenta ponašaju. A evo ja bih napravila samo kratak rezime svake metode. Pa bih malo komentarisala šta je od toga ostavilo traga na naš stil odgajanja beba. 

U seriji je reč o trima metodama: 
1. Metoda Trudija Kinga (Hranjenje i nega beba)
2. Metoda Bendžamina Spoka (Nega beba i dece)
3. Metoda Kontinuum koncept (Džin Lajdlof)

 Hajde da vidimo šta koja podrazumeva.
Izvor: Headbath.in

1. Metoda Trudija Kinga bila je najviše zastupljena pedesetih godina prošlog veka i podrazumeva rutinu i samo rutinu.
- Beba se hrani po rasporedu. I bez kontakta očima. Jer je hranjenje isključivo hranjenje, nebitno je li dojenje u pitanju ili hranjenje na flašicu (iako se preferira na flašicu jer beba može bolje da se adaptira na rutinu i može duže da spava noću). Nema dojenja u javnosti.
- Spava po rasporedu. U odvojenoj sobi. Nema ulaženja kod bebe u sobu od sedam uveče do sedam ujutru. Kako bi naučila da je to vreme za spavanje i kako bi naučila sama da se uspava.
- Bebin plač se ignoriše. Nema uzimanja i nošenja bebe. Tešenje bebe nije dozvoljeno kako bismo joj dali do znanja ko je gazda. Jer ne želimo da dopustimo da beba upravlja našim životima.
- Posete su zabranjene prvih nekoliko nedelja. Nebitno jesu li u pitanju baba i deda ili dalji rođaci.
- Život treba da se što pre vrati na staro, kakav je bio pre bebe, a bebu samo treba uklopiti u to. Što se može postići samo uspostavljanjem rutine.

Za: Zagovornici ove metode tvrde da je dobro za dete da ima ustaljen ritam i da roditelji mogu mnogo više stvari da obave a ne samo da budu podređeni bebinim potrebama. Da, nije uvek lako pustiti bebu da plače i biti dosledan, ali sve to rade jer misle da će tako u budućnosti biti bolje i njima i bebama.
Protiv: Protivnici ove metode kažu da je beba zapostavljena, a da su roditelji sebični.

Moj komentar: Mislim da je ova metoda brutalna. Ne ono što Novosađani kažu kad misle da je nešto mnogo dobro, već mislim na primarno značenje te reči - grozna, nehumana, okrutna.
A sa mnom će se složiti i većina stručnjaka - danas.
Kažem danas jer je ta metoda vrlo zastarela (knjiga je iz 1907). I već je, rekli biste, svima jasno da nije baš bebi frendli.
Ali, priznaćete, mnogo toga je ostalo što se i danas preporučuje. Ako to nije vaš pedijatar, a onda je komšinica ili svekrva (ili mama, da ne bude da su svekrve uvek gore od mama).
Često ćete čuti kako ne treba da navikavate bebu na ruke. Evo i sjajnog teksta na tu temu: Ne navikavaj ga na ruke, navikavaj ga na stres i kortizol.
Kako ne treba da sisa češće od tri sata(!?) i kako je dojenje samo hranjenje. Kako su noćna hranjenja nepotrebna i treba ih izbaciti.
Kako beba treba da spava sama u sobi jer će joj tamo biti najbolje. (Ovde ne mislim na bebe koje su zadovoljne što spavaju same i koje ne vrište kad zatvorite vrata.)
Vrši se presija na mame da se što pre vrate starom načinu života.
Utešno je što se danas ova metoda primenjuje u mnogo blažoj varijanti. Pa se tako, ipak, uzima u obzir da je ostavljanje deteta 12 sati bez nadzora vrlo nebezbedno, da bebama, naročito novorođenim, škodi ako vrište satima itd. (Evo i koji trik za smirivanje razdražljive bebe)



2. "Znate više nego što mislite" glavna je Spokova poruka. Bila je to revolucija šezdesetih. Svi su bili oduševljeni novim pristupom. "Gledajte u bebu i njene potrebe i slušajte svoje instinkte." Uloga oca istaknuta je kao važna i on se uključuje u odgajanje bebe. Svaka beba je jedinstvena i ne možemo slepo pratiti neka pravila. Međutim, ima nekoliko stvari koje preporučuje.
- Hranite bebu kako vama odgovara. Važno je da roditelji što više uživaju sa bebom, i da ih odgajaju s ljubavlju. Ne morate dojiti striktno po rasporedu, dozvoljeno je korigovanje po bebinim potrebama. Ako želite da je hranite na flašicu, u redu je; ako želite da dojite: slobodno. Ali majke ne treba da doje u javnosti
- Beba treba da spava u krevecu ili kolevci blizu roditelja (ali ne i u krevetu s roditeljima), kako bi mogli da odgovore na njegove potrebe.
- Bebin plač se ne ignoriše, dozvoljeno je da se beba nosi koliko god to roditeljima odgovara.
- Posete su dozvoljene, ali samo ako od njih ima koristi: da pomognu u kući, oko ručka, odu u nabavku i slično.

Za: Zagovornici ove metode tvrde da je sjajna jer je fleksibilna i izlazi u susret kako potrebama roditelja, tako i beba.
Protiv: Protivnici ove metode (najviše zagovornici prve metode) tvrde da će deca odgajana ovom metodom biti razmažena.

Moj komentar: Meni ova metoda zvuči sasvim prihvatljivo. I dopadljivo. I logično. Jer ima li ičeg logičnijeg od toga da osluškujemo bebu i sebe?! I da mama, ipak, zna najbolje?!
A opet, postoji pravilo da beba ne spava u krevetu s roditeljima (a šta ako svima tako odgovara?). Takođe, zaparala mi je uši priča oko hranjenja. Ne bih da budem neki Hitler i da ispadne da insistiram da mame moraju da doje. Ali ono što ovde nije u redu je što se izjednačava hranjenje na flašicu i dojenje. (Ovde ne mislim na mame koje iz bilo kog razloga ne mogu da doje.)
Nemojte me shvatiti pogrešno, svakako da mama može da bira način na koji će hraniti bebu, ali pre toga se moramo postarati da je ta mama upoznata s tim koje su sve prednosti dojenja (kako za majku, tako i za bebu). Ako i nakon toga odluči u korist flašice, onda je to sasvim u redu.
I danas se poprilično zadržao stav: ako je mama zadovoljna, onda je i beba. Što i jeste važno, ali to onda dovodi do toga da mame prelako odustaju od dojenja jer je ponekad potrebno uložiti trud i izboriti se s nekim problemima. (Ako ste u situaciji da želite da odustanete od dojenja, pročitajte i tekst Tebi koja želiš da odustaneš od dojenja.) Pa se vrlo olako daju saveti: nemoj da mučiš i sebe i dete, bitnije je da dete ima srećnu mamu nego mrzovoljnu, umornu i na ivici nervnog sloma. I istina, može da se dogodi da dojenje izgleda kao prevelika žrtva, ali je zato mnogo važno da nađete podršku i što pre rešite problem koji imate.

Mislim da je ova metoda najviše primenjivana u Srbiji, a ako vas zanima da saznate još kakvo je roditeljstvo zastupljeno u Srbiji, pročitajte na Aleksandrinom blogu

Izvor: Continuum-concept.org
3. Kontinuum koncept je knjiga koja se pojavila sedamdesetih i imala veliki uticaj na roditelje širom planete. Ova metoda podrazumeva konstantan kontakt s bebom prvih šest meseci, a poželjno je što duže. Ova metoda nastala je po uzoru na ponašanje u plemenima, gde se bebe retko čuju da plaču i gde se roditelji, a naročito majke, oslanjaju na sopstvene instinkte.
 Principi koji su zastupljeni u ovoj metodi:
Nošenje bebe u marami/nosiljci.
- Spavanje u zajedničkom krevetu.
- Dojenje na zahtev, gde god to bilo.
- Od prvog dana dozvoljene su posete i poželjno je da što više ljudi nosa bebu i učestvuje u njenom odgajanju (kao što bebu u plemenu svi nosaju i čuvaju i odgajaju).

Za: Zagovornici ove metode smatraju da roditelj treba da se posveti bebi što više može, ako je već želeo bebu, i da vredi "žrtvovati se" i uložiti trud u njeno odrastanje. Naglašavaju da je ona sjajna jer se stvara čvsta emocionalna veza sa bebom od samog rođenja i da zato imaju u odraslom dobu zdraviji odnos s drugim ljudima, a takođe ističu i da bebe osećaju veću sigurnost i da kasnije u životu imaju više samopouzdanja.
Protiv: Protivnici ove metode tvrde da je teško izvodljivo sprovođenje ove metode, da je mama preumorna (jer nema pleme, već je sama) i da se bebama mnogo titra, te da nemaju nikakvog ritma, da ne kažem reda.

Moj komentar: Ovo je metoda koja mi je najbliskija, i koju sam praktikovala oba puta, ne znajući pri tome da postoji. Tek sam kasnije čitala o povezujućem roditeljstvu, i o svemu što ono podrazumeva. Nisam pročitala knjigu ili tekst, pa krenula da sledim savete. Već sam se prilagođavala bebinim i svojim potrebama. I tako smo sasvim slučajno zalutali do stila koji je najbliži kontinuum konceptu.

Kažem najbliži jer ni u jednom stilu odgajanja beba i dece nećete naći da vam se baš, baš sve sviđa. I ne morate pripadati nijednom, već ćete izgraditi svoj. Usvojićete ponešto iz raznih metoda i radićete kako vam je volja. Misleći da je vaša metoda ispravna. I bićete u pravu.

I, koja je vaša ispravna metoda?

Нема коментара:

Постави коментар